Matternhorn je najviši vth u švajcarskim alpima i visok je oko 4200m. Nalazi se na krajnjem jugu Švajcarske i ispod samog vrha prolazi granica sa Italijom. U podnožju je mali turistički gradić Cermat iz kojeg se malim vozićem stiže do Gornagrada, mesta dakle sam posmatrao tu lepotu. Pogledajte i sami.
U Cermatu, ispred jednog hotela koji svoje goste razvoi ovakvim kočijama
Na putu do Gornagrada, odakle se posmatra Matternhorn
I konačno ON – MATTERNHORN
Like this:
2 блогера се свиђа ово .
alhambra57
9 коментара
Довод коментара овог чланка
5. фебруар 2010. у 13:05
dudaelixir
Mogu da zamislim svet bez drveća i vidim užasnu sliku! Gde bi ptice sletale, kakav bi nam bio vazduh, kako bismo šetali u jesen i slušali lišće pod našim koracima, gde bi urezivali ljubavne poruke u srcu, kako bi se hladili bez krošnji ovih predivnih, božanskih stvorenja? Kakav je to život? Zato treba da ih čuvamo. Puno krošnji sam postavljala po svojim postovima. Oduševljava me drveće, isto kao i tebe!
Primetila sam kod nas, kako se grad izgradjuje, tako ispred svake nove zgrade strada bar dva drveta. To niko ne vidi od nadležnih. A zamisli, koliku bi kaznu dobio na zapadu da tako nesto uradi onaj koji uništi stablo.
Zamisli ove lepotane, koliko im je samo godina trebalo da porastu ovoliki i sa kakvim se sve nedaćama suočavaju?
Divno je što si se setio da i o njima nešto napišeš!
5. фебруар 2010. у 16:12
Alhambra57
I ja se nadam da ce jednoga dana i do nase svesti dopreti spoznaja kako bi izgledalo da nema drveca.
5. фебруар 2010. у 14:32
veshtichanstvena
Drvece nam prica i mirise isceljujuce, ako ga pomilujemo…
Najlepse mi je drvo hrasta koji je star i ogroman i na njemu zive ptice..
Bas mocno drvo..
5. фебруар 2010. у 16:14
Alhambra57
To je “moje” drvo. Usvojio sam ga… i stalno ga posecijem
6. фебруар 2010. у 12:48
malabreskva
Arči, prelep je post! Kako si lepo podelio to drveće. Ne mogu da zamislim svet bez prirode, pa samim tim i bez drveća…
Meni je najlepše drvo”prijateljstva” zbog sunca koje ga obasjava
6. фебруар 2010. у 16:23
Alhambra57
I ja najviše volim to drvo. To je moja lipa koja raste ispred mog trema na kome sedim često čitajući, razmišljajući, slušajući muziku, a ona mi pravi društvo, kao pravi prijatelj. Uvek je tu…
6. фебруар 2010. у 13:26
sarah
Odrasla sam okruzena prirodom u mojoj zelenoj Sumadiji, volim sume, drvorede, vinograde… ne mogu da zamislim zivot bez drveca, potoka…izvora… ali mi moramo da cuvamo nasu planetu od smeca i da se brinemo o nasem zelenilu…
Divni zapisi, slike…
6. фебруар 2010. у 16:26
Alhambra57
Hvala Saro. I ja sam veliki zaljubljenik u prirodu, a drvo je dom svima nama, zato ga moramo voleti i čuvati.
9. мај 2011. у 17:51
Aleksandar Kraljević
E brate , molim te da mi odgovoriš na jedno pitanje vezano uz tvoje selo ?
Ima tamo nekoliko spomenika palim borcima….
Da li je jedan od tih spomenika i za poginule u ratovima devedesetih , i zanima me šta tačno piše na tom spomeniku…
To mi je dosta važno – video sam sliku od tog spomenika , ali ne vidim šta tačno piše… piše nešto kao “spomenik palim borcima… i onda dalje na slici više ne vidim šta piše – jel piše Vukovar ili nešto drugo – govorim o najnovijem spomeniku…
Hvala unapred brate !!!
Izvrstan blog !!!